Белег

У ДОЊЕМ НЕРОДИМЉУ КОД УРОШЕВЦА, У ЈУЖНОЈ СРПСКОЈ ПОКРАЈИНИ, ПРИРОДНИ ФЕНОМЕН
Једна река у два мора
Научници то зову бифуркација. Тамо где беше једно од краљевских престоних средишта средњовековних Немањића, река Неродимка се рачва. Једним краком тече ка Ситници и Ибру, све до Црног мора, а другим краком у Лепенац, Вардар и Егејско море. То је забележено и у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321. Слично Неродимки чини река Касикијара у Бразилу, завршавајући и у Карипском мору и у Атлантском океану у висини екватора

Текст и фотографије: Зоран Влашковић

Крај реке Неродимке, у Доњем и Горњем Неродимљу, великим и пре прогона чисто српским селима, четири километра западно од Урошевца, постоје многе природне знаменитости и историјска обележја. Доње Неродимље најпознатије је по природној реткости, једној од само две на свету: рачвању једне реке и уливању у два мора. Бифуркација, како би то рекли научници. Неродимка се у Доњем Неродимљу рачва у два слива, црноморски и егејски. Тај феномен забележен је и у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321. године.
Стручњаци тврде да таква бифуркација – гранање једне реке у два слива и уливање у два мора – постоји још само у Бразилу. Река Касикијара једним краком се улива у Ориноко и даље у Карипско море. Њен други крак тече у Рио Негро, леву притоку Амазона, једну од две највеће реке на свету, која се улива у Атлантски океан у висини екватора.
Од извора, на Дрманској глави, у северном делу Неродимске планине на Шари,   до рачвања у Доњем Неродимљу, Неродимка тече девет километара. Ту се грана и левим краком се улива у реку Сализлијо, па даље у Ситницу, Ибар, Мораву, Дунав и Црно море. Десни крак ове планинске реке иде у Лепенац, па у Вардар и Егејско море. Планински пристранци изнад извора Неродимке, кажу стручњаци, разливају воду у сва три морска слива у Србији: црноморском, јадранском и егејском.

ПУТОКАЗИ КРОЗ ВРЕМЕ

Око горњег тока Неродимке у средњем веку формирано је једно од краљевских престоничких средишта Србије, са дворцем у Неродимљу. То средиште штитила су утврђења Велики и Мали Петрич.
Пре неколико година, новцем Европске уније, корито Неродимке је тридесет метара пре и толико после рачвања озидано. Приступ и само корито више нису блатњави.
Место бифуркације је ушушкано у бујној вегетацији зелених пашњака и шума. Чују се зуј пчела и пој птица. Петнаестак километара јужно, ваздушном линијом, доминира Љуботен на Шари, са својих 2.498 метара надморске висине. Снежни врхови и бројне долине прошаране снегом и у поодмаклом мају указују на једно од могућих тумачења имена Шар планине.  
На само двадесет метара од рачвања Неродимке налази се велики млин, за који се верује да има 600 година. Четири воденичка камена и данас мељу жито, а покреће их егејски крак Неродимке, онај што се улива у Лепенац и Вардар. Стари млин је вековима млео жито са плодних косовских и метохијских поља. Леви крак Неродимке, онај ка Ситници, има равничарски ток и углавном се користи за заливање башти и ливада.
Бифуркација Неродимке, као природна реткост, веома је привлачна за студијске и туристичке посете. Од 1979. године заштићена је законом Србије као специјални резерват природе, на површини од 12,7 хектара. У центру Урошевца има више путоказа који упућују ка овом занимљивом месту. На масовније посете из централне Србије, разуме се, треба чекати. Али доћи ће дан. Увек је историји долазио, па ће и сад.

***

Животи и смрти на двору
Неродимље је био комплекс неутврђеног двора српских владара Немањића у првој половини XIV века. У њему је 1321. преминуо краљ Милутин (владао 1282–1321). Ту је Милутиновог сина а свога оца Стефана (Дечанског) изненада опколио краљевић Душан, будући српски цар. Стефан се повукао у утврђење Петрич изнад Неродимља, где је заробљен и одведен у град Звечан. У том заточеништву је и скончао, под неразјашњеним околностима, 11. новембра 1331.

***

Мора се много обнављати
Летописи веле да је Душан Немањић, звани Силни, „цар Срба, Грка и Арбанаса”, у Неродимљу 1336. лично засадио бор. У јуну 1999, када је јужна српска покрајина прешла под протекторат Уједињених нација, тај бор су посекли Арбанаси. Имао је 663 године и био званично заштићен као споменик природе. Од 1999. Арбанаси су поручили и запалили све српске цркве и манастире у Доњем и Горњем Неродимљу. Кад држава Србија једном поново успостави  уставно-правни поредак у својој јужној покрајини, мораће много тога да обнавља.